DANAS JE SVETI NIKOLA

0

Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava.


Sveti Nikola, kao porodična slava se slavi najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali evidentno je od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.

U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim Letnjem sv. Nikoli (Prenos moštiju sv. o. Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.

Brojnost porodičnih slava posvećenih sv. Nikoli upravo ima korene u brojnosti hramovnih slava posvećenih ovom svetitelju. Odnosno da su se porodice u toku migracionih strujanja opredeljivale da slave svetitelja kojem je bio posvećen i hram u zavičaju i stoga su i slavili praznik koji ih je povezivao sa matičnim predelom iz koga su poticali jer je u matici hram ujedno bio i druga kuća, a svetac kome je hram posvećen je bio zaštitnik tih porodica. Porodična slava je religijski i društveni praznik porodice koju obeležava okupljanje porodice i najbližih  prijatelja i familije. To je bila odlika u prošlosti, ali i danas. Jedinstvenog obrasca nema, jer u različiti krajevima Srbije postoje različiti obrasci slavskih obreda, iako je crkva propisala kako se slavi slava.

Sveti Nikola

Uglavnom se proslavljala u domaćinstvima uz molitvu i zdravice, „lomljenje“, sečenje slavskog kolača, zavisno od krajeva i nasleđa – od jednog pripremljenog kolača pa do četiri namenjenih za svaki dan koji se slavi.

Za Svetog se Nikolu ne vezuje dovoljan broj lokalnih običaja i verovanja u odnosu na činjenicu da je u Srba Nikoljdan najveće i najšire rasprostranjeno krsno ime. Mnogi ga svetkuju isključivo prema osnovnim načelima pripreme slave.

Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.

Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi Letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.

Sveti Nikola

Sveti Nikolaj Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj, poreklom je iz grada Patare, iz Likije. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona, bili su pobožni ljudi. Nikolaj/Nikola je bio sin jedinac. Njegovo ime znači pobednik naroda, a on se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa njime pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom. U srpskom narodu se veoma poštuje i kult posvećen sv. Nikoli je veoma živ, a takođe,  ustanovljen praznik ovom svetitelju svetkuje se u celom hrišćanskom svetu.U našem narodu se smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje. Kao svoju slavu proslavljaju ga rotarijanci. Crkva proslavlja i prenos njegovih moštiju iz Mira, u Likiji, u italijanski grad Bari pod nazivom Mladi (ili Letnji) Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski. Stoga oni koji slave Nikoljdan preslavljaju Mladog ili Letnjeg Nikolaja.

avatar
350
  Subscribe  
Notify of