PRVI NALAZ NEANDERTALCA IZ SRBIJE

0

Značajno dostignuće kustosa Predraga Radovića iz Narodnog muzeja u Kraljevu


Otkriće srpsko-kanadskog tima objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu Journal of Human Evolution.

Gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri u blizini Niške Banje predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Rezultati detaljne analize ovog fosila objavljeni su u časopisu Journal of Human Evolution, od strane međunarodnog naučnog tima koji čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada) i prof. Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pešturina 1

“Zub iz Pešturine pokazuje niz anatomskih specifičnosti – poput karakterističnog oblika krunice, relativne veličine pojedinačnih kvržica, relativno malog okluzalnog basena i debljine gleđi – koje nedvosmisleno pokazuju da je u pitanju kutnjak neandertalca” objašnjava Radović. “Ova arhajska forma čoveka naseljavala je Evropu i deo Azije u periodu između 400 i 40 hiljada godina pre sadašnjosti. Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim H. sapiens-om, zbog čega većina današnjih ljudi izvan Afrike nosi gene nasleđene od neandertalaca. Iako je prisustvo neandertalaca na teritoriji naše zemlje još od ranije pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz njihovog prisustva.”

“Fosilizovani kutnjak je izvanredno očuvan, a pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva” ističe Lindal. “Prilikom analize koristili smo trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što nam je omogućilo da obavimo vrlo precizna merenja i poređenja, bez oštećivanja fosila.”

Fosilni zub

“Fosil neandertalca iz Pešturine potiče iz sloja koji je radiometrijski datovan u period pre oko 100 000 godina”, naglašava Mihailović. “Reč je o početku  poslednjeg glacijala, kada je na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima. U sloju su konstatovani okresani kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta i nosoroga), a nađena je i jedna kost sa urezanim paralelnim linijama.”

Prema rečima prof. Roksandić “Balkan je predstavljao izuzetno važan koridor za migracije i naseljavanja ljudi u Evropi. Naša međunarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do značajnih otkrića i ima veliki potencijal da promeni način na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na čitavom prostoru Evroazije”.

Pešturina 2

Arheološka iskopavanja pećina u blizini Niša (Balanica, Pešturina) realizuju se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Specijalističke paleoantropološke analize finansira kanadski koncil za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC).

Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka. Članak se može naći na sledećoj adresi:

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567

avatar
350
  Subscribe  
Notify of