SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO

0

Mogućnosti razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji


Skup o procesu evrointegracija i socijalnom preduzetništvu

Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ organizovalo je u Kruševcu skup „Mogućnosti razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji“.

Dr Vladimir Međak je govorio o procesu pregovaranja Srbije i Evropske unije, dinamici otvaranja i zatvaranja poglavlja i potrebnim koracima za pristupanje 2025. godine.

„Srbija je sada na sedmom koraku od deset u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Pristupni pregovori su započeli 2014. godine i nisu vremenski ograničeni. Članstvo se neće desiti samo po sebi, već Srbija mora da ispuni niz uslova. Pre 11 godina Srbija je od zemalja iz regiona bila na poslednjem mestu, a sada, sa Crnom Gorom, prednjači zbog, pre svega, slabe konkurencije“, objasnio je Međak.

Srbija je do sada, od 35 poglavlja u procesu pregovaranja, otvorila 12 i zatvorila dva.

„U 2017. godini 64% ukupne trgovine Srbije bilo je sa Evropskom unijom. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, obezbedio nam je pristup tržištu od 500 miliona potrošača“, dodao je Međak.

VLadimir Međak

Po njemu ulazak Srbije u Evropsku uniju neće puno uticati na ekonomiju zajednice, ali je „političko – bezbednosno i pitanje kredibiliteta“.

„Ako Srbija uđe u Evropsku uniju Zapadni Balkan će, manje – više, biti integrisan. Što se tiče Kosova, čak i kada bi ga Srbija priznala kao nezavisnu državu, ono ne bi moglo da uđe u Evropsku uniju, jer ga ne priznaju zemlje – članice poput Španije“, pojasnio je Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

Da bi postala članica Evropske unije Srbija će svoje zakonodavstvo morati da harmonizuje sa propisima Evropske unije, ali i da pokaže rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou. Takođe će morati da postane članica Svetske trgovinske organizacije, da ispuni niz uslova u oblastima kao što su ekologija i bezbednost granica, ali i da promeni ustav.

Dina Rakin iz Evropskog pokreta Srbije govorila je na temu „Socijalno preduzetništvo – Perspektive u procesu evropske integracije“.

Ona je podsetila da tradicionalni sektor socijalne ekonomije u Evropi čine zadruge, udruženja, fondacije i društva za samopomoć nastala tokom XIX veka.

„Socijalna preduzeća su relativno nova forma poslovanja koja ostvaruju prihod prodajom robe ili usluga, a ekonomsku aktivnost usmeravaju na društveni cilj koji doprinosi javnom dobru. Profit se reinvestira sa namerom da doprinese misiji preduzeća“, objasnila je Dina Rakin.

Dina Rakin

Socijalna preduzeća su pokazala izuzetnu rezistentnost na ekonomsku krizu iz 2008. godine, a procenjuje se da je trenutno 6,5% radne snage u Evropskoj uniji angažovano u sektoru socijalnog preduzetništva. U EU svako četvrto, a u Finskoj svako treće novoosonovano preduzeće je socijalno.

„U našoj zemlji statistički podaci za socijalna preduzeća, koji su inače poprilično nepouzdani, su daleko ispod evropskog proseka, ali, ipak, postoji tendencija rasta. Prethodni politički sistem je kompromitovao ideju socijalne ekonomije, posebno zadrugarstva, problem je i slabo razvijeni preduzetnički duh kao i nerazumevanje trostruke ciljne linije – ljudi, planeta, profit“, napomenula je Rakinova dodajući da se procenjuje da u Srbiji trenutno ima između 400 i 500 socijalnih preduzeća od kojih većina ima status zadruga ili udruženja građana.

Uprkos problemima u Srbiji postoji očigledna potreba za afirmacijom socijalnog preduzetništva pre svega zbog činjenice da veliki broj stanovnika pripada marginalizovanim grupama u stanju socijalne potrebe.

Dina Rakin smatra da pre donošenja Zakona o socijalnom preduzetništvu, koje je već nekoliko godina u proceduri, treba doneti Strategiju socijalnog preduzetništva ali i koristiti mogućnosti koje pružaju važeća zakonska rešenja.

Nenad Krstić, predsednik UG „Evrokontakt“, podsetio je da ova organizacija, u saradnji sa Agencijom za regionalni razvoj Rasinskog okruga, i uz finansijsku podršku Razvojen agencije Srbije, realizuje projekat “Razvoj socijalnog preduzetništva u Raškom i Rasinskom okrugu”.

“Cilj nam je da sagledamo kakve su mogućnosti za razvoj socijalnog preduzetništva u ova dva okruga, ali i da upoznamo lokalne samouprave o potencijalima ovog vida preduzetništva za rešavanje brojnih problema. Do sada smo održali promocije u četiri grada, a uskoro će biti organizovane u još dva grada. U Rasinskom okrugu imamo primere dobre prakse socijalnog preduzetništa, poput preduzeća “Metaloplastika”, naglasio je Krstić.

On je dodao da je želja da se tokom realizacije ovog projekta formira neformalna Mreža socijalnih preduzetnika Rasinskog i Raškog okruga, ali i da se zajedničkim delovanjem ka lokalnim uslovima stvore institucionalni i zakonski uslovi za razvoj socijalnog preduzetništva.

Skup je organizovan u okviru projekta “Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika”, koji ima za cilj da doprinese procesu evropskih integracija osnaživanjem organizacija civilnog društva da preuzmu aktivnu ulogu u procesima donošenja politika i odlučivanja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji.

Projekat realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva koji predvodi Fondacija ’’Trag’’ iz Beograda, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Medija i reform centrom Niš, Forumom civilne akcije ’’Forca’’ iz Požege, Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Edukativnim centrom iz Kruševca, Timočkim omladinskim centrom iz Zaječara, ’’Proaktivom” iz Niša i ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca.

Projekat finansira Evropska unija kroz Program podsticaja civilnog društva 2015.

izvor: krusevacpress

avatar
350
  Subscribe  
Obavesti me